Попис из 2013. године је показао да на територији града Зворник живи 54.407 становника који образују 17.690 домаћинства и имају 23.336 станова.

Просјечан број чланова домаћинства износи 3,07 што је незнатно мање од републичког (3,20) и државног просјека (3,26).

Просјечна старост становништва града Зворник је 39,39 година. То се може сматрати његовом компаративном предношћу с обзиром да је просјечна старост становништва у Републици Српској 41,72 година, а у БиХ 39,50 година.

Металичне минералне сировине

Постоје залихе олова и цинка на локалиту Мајданиште, олова на локалитету Веоче, галенита на локалитету планинског врха Јасенић планине Гркиња и сфалерита на локалитету Спасојевица.

Неметалничне минералне сировине

Технички грађевински камен кречњак на локалитету Јошаница је по својим физичко-механичким својствима и хемијском квалитету у складу са стандардима индустријске производње шећера и пунила.

На локалитету „Бијела стијена“ утврђено је постојање 1,4 милиона тона резерви кварцних конгломерата и пјешчара који садрже 99,65% SiO₂ као корисне компоненте за стакларску индустрију.

Највећи дио свих количина пијеска и шљунка на територији града Зворник смјештен је у алувијалним наносима ријека Дрине и Сапне, те у мањим алувијонима осталих притока Дрине. Највеће могуће количине пијеска финих гранулација налазе се у наслагама Зворничког језера.

Минералне воде у Козлуку спадају у хидрокарбонатно-натријум-хлоридске воде, минерализације од 3726-5556 mg/l, температуре 12°C, pH вриједности 6,5 и издашности 1,3 l/s. Оне представљају сировинску основу за производњу у АД „Витинка“ Козлук.

Минералне воде у Кисељаку су, такође, хидрокарбонатно-натријум-хлоридске воде, али са минерализацијом од 2959-7634 mg/l, температуром од 12°C, pH вриједности 6,5 и издашности 1,2 l/s те са гасним есхалацијама CO₂-CO-O₂. Оне представљају значајан потенцијал за развој здравственог туризма – могу се користити за пиће и за бањске третмане у сврху лијечења болести метаболизма, органа за варење и органа за вид, бубрежних болести, хроничних упала дисајних органа, реуме, дијабетеса, гастритиса, малокрвности и срчаних обољења.

Водни ресурси

Подручје града Зворник је веома богато водним ресурсима. Хидрографску мрежу чини 12 сливних подручја, велики број мањих и већих површинских бујичних токова и извора равномјерно распоређених по читавој територији града. Сви они теку од западних планинских подручја према истоку и представљају директне или индиректне притоке ријеке Дрине која заједно са Зворничким језером, представља источну границу града Зворник.

Ријека Дрина протиче дуж цијеле територије града Зворник дужином од 49,5km.

На Дрини је 1955. године изграђена ХЕ Зворник са прибранско-проточним постројењем. На тај начин је настало Зворничко језеро дуго 25km, широко од 200m до 3km и дубоко до 39m. Просjечна дубина језера износи од 5m до 8m, јер је 50% базена засуто ерозивним наслагама из бујичних водотокова који се уливају у језеро. На његовим обалама постоји велики број викенд кућа које користе приватни власници и њихови гости за одмор и бављење рекреативним активностима на води (сплаварење, рeгата, пловидба, пливање), те ловом и риболовом, јер су Дрина и језеро станиште пастрмке, липљена, младице, клена, мрене, шкобаља, сома и штуке, као и дивљих патки (глувара). То даје могућност за развој активног туризма.

Град Зворник има значајно културно-историјско насљеђе које се може искористити у сврху одрживог развоја.

Археолошко налазиште у Дардаганима потиче из периода између 1. и 5. вијека. То је највећи римски каменолом (неогеног кречњака) на Балкану, а вјероватно и најпространији и најбоље очувани римски камени споменик јамског типа у Европи. Састоји се од два површинска и једног подземног копа са стотинама метара галерија и ходника у којима се могу видјети трагови клесараства и примјерци саркофага, те светилиште посвећенo богу Митрасу (Митри).

Стари град Зворник (Ђурђев град) је тврђава изграђена крајем 13. или почетком 14. вијека. У 15. вијеку ју је заузео деспот Ђурађ Бранковић по коме и носи име. За вријеме своје владавине (1460-1878) су је проширили Турци, а надограђивали Аустроугари чија је посада у зворничкој тврђави била смјештена у периоду од 1878. до 1918. године. Данас је чине три међусобно повезана дијела: Доњи (са препознатљивом градском капијом), Средњи (са Великом кулом) и Горњи (на брду надморске висине 400m) град. Кроз само језгро Доњег града пролази Магистрални пут М-19 уз који иде пјешачка стаза. До Горњег града је могуће доћи асфалтним путем или пјешачком стазом која пролази поред излетишта Каплан. Веза са Средњим градом се може обезбиједити уређењем старог пута који је изграђен у периоду турске владавине, а обновљен од стране Аустроугара.

Зграда Касина је архитектонски вриједан објекат из аустро-угарског периода. У њој је смјештена ЈУ Библиотека и музејска збирка. Ту се чува око 2.000 вриједних етнолошких и археолошких експоната. Неки од њих су уврштени у сталну поставку, док се други повремено излажу. У природном амбијенту дворишта се налазе споменици из геолошке праисторије и римског периода, као и стећци из средњег вијека.

На подручју Зворника се налази још вриједних остатака материјалне културе. Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске је евидентирао 51 културно добро и 37 археолошких локалитета (13 налазишта из праисторијског периода, два из времена антике, девет из римског доба и 14 из средњег вијека).

У Просторном плану Републике Српске до 2015. године стоји да се у Зворнику налази седам споменика културе, пет из римског доба и четири из средњег вијека. Такође, утврђено је да свједочанство сваког од ових периода представља још 10 објеката.

Примарну здравствену заштиту по моделу породичне медицине на подручју града Зворника и општине Осмаци пружа ЈЗУ Дом здравља Зворник

Секундарну здравствену заштиту становницима града Зворника и општина Осмаци, Шековићи, Милићи, Власеница, Сребреница и Братунац пружа ЈЗУ Болница Зворник.

Осим јавних здравствених установа, грађанима су на услузи и бројне приватне задравствене установе.

Предшколско образовање се одвија у два вртића, од којих је један у државном, а један у приватном власништву.

На подручју града Зворник налази се шест централних основних школа, које у свом саставу имају већи број подручних петогодишњих и деветогодишњих одјељења.

Средњошколско образовање ученици могу стећу у двије средње школе, ЈУ СШЦ “Петар Кочић“ Зворник и ЈУ ТШЦ Зворник.

На подручју града Зворник је лоцирана и једна установа високог образовања, Технолошки факултет Универзитета у Источном Сарајеву.

Потребне обуке, доквалификације и преквалификације се могу реализовати у двије акредитоване установе за образовање одраслих.

Према резултатима пописа из 2013. године, у Зворнику је 45.697 радно способних становника (84% од укупног броја становника).

Радну снагу Зворника чини укупно 13.408 запослених и незапослених лица.

Слика 1. Број запослених лица

Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

Слика 2. Број незапослених лица

Слика 3. Старосна структура регистрованих незапослених лица која траже посао

Извор: Завод за запошљавање Републике Српске, Филијала Зворник

Расположива радна снага се може ангажовати по конкурентним цијенама.

Слика 4. Просјечна нето плата запослених на подручју града Зворник (КМ)

Извор: Републички завод за статистику Републике Српске

Број предузећа која послују на подручју Зворника се повећава из године у годину. Тренутно су регистрована 1252 привредна субјекта.

Од тога је 361 привредно друштво и 871 предузетник.

Привредна друштва су највећим дијелом организована као друштва са ограниченом одговорношћу (87%). Знатно је мање акционарских друштава (13%).

Привредна друштва са сједиштем у Зворнику се претежно баве трговином на велико и мало (87), прерађивачком индустријом (71), грађевинарством (50) и саобраћајем и складиштењем (38). Мање их обавља здравствене и социјалне дјелатности (23) те стручне, научне и техничке дјелатности (19). Најрјеђе су остале услужне дјелатности (9), информације и комуникације (8), пољопривреда, шумарство и риболов (9), производња и снабдијевање електричном енергијом, гасом и паром (15), вађење руда и камена (9), дјелатност пружања смјештаја, припреме и послуживања хране (6), пословање некретнинама (6), образовање (15), административне и помоћне услужне дјелатности (5), снабдијевање водом, канализација и управљање отпадом (3) и финансијске дјелатности и дјелатности осигурања (1).

Привредни субјекти из области прерађивачке индустрије запошљавају највећи број радника, остварују највећи промет и извозно су орјентисани. То је допринијело да се 2022. године на подручју Зворника оствари спољнотрговински суфицит у износу од 224.315.989 КМ .

Највећи број предузетника послује у области трговине, занатства и угоститељства. Међу занатлијама је највише фризера, ауто сервиса, грађевинских радњи, пекара, радњи за поравке електричних апарата, рачунара и телекомуникационе опреме, ауто перионица и  златара. Нешто мањи број занатлија се бави дјелатношћу производње бетонских елемената, фотокопирница, кројача и оптичара, машинском обрадом метала, месара и пржионице кафе, часовничара, фотографа, штампарија, радњи за производњу намјештаја и прехрамбених производа. Дјелатношћу чишћења и производњом сточне хране се бави јако мали број занатлија. Гумар и обућар су, такође, ријетка занимања.

Град Зворник континуирано спроводи економске и друге реформе у циљу успостављања повољног пословног окружења. Израђена је општа и спроведбена просторно-планска документација те су поједностављене процедуре, скраћени рокови и смањени трошкови за отпочињање и развој пословања. На примјер, стопа пореза на непокретности је смањена са 0,20% на 0,14%, а за производне објекте на 0,07%. Утврђено је да се висина ренте по 1m² корисне површине производних и помоћних објеката креће од 0,5% (шеста зона) до 5% (прва зона) просјечне грађевинске цијене 1m². Поред тога, списи и радње правних лица у вези са радом и радним односима су ослобођени плаћања административне таксе.

Град Зворник редовно суфинансира самозапошљавање и запошљавање у привреди. Сваке године субвенционише развој пољопривредне производње и суфинансира самозапошљавање у пољопривреди кроз плаћање половине мјесечног износа доприноса за пензионо и здравствено осигурање.

Град Зворник, односно Одјељење за привреду и друштвене дјелатности и Служба за јавне набавке, управљање развојем и међународну сарадњу пружају и друге услуге инвеститорима, као што су давање информација о процедурама и трошковима отпочињања пословања у Републици Српској и БиХ, помагање приликом прибављања сагласности и дозвола за које су надлежни виши органи власти и обезбјеђивање логистичке подршке приликом конкурисања за подстицајна средства институција Републике Српске и БиХ. Такође, два службеника су чланови Сарадничке мреже за пружање постинвестиционе подршке која се састоји у успостављању и одржавању редовних контаката представника надлежног министарства и локалне управе са домаћим и/или страним инвеститорима с циљем идентификовања и рјешавања препрека у обављању привредне дјелатности. Сврха тога је да се постојећи инвеститори задрже и подстакну на проширење обима и врсте посла, а нови привуку.

Захваљујући свему наведеном, у истраживању „Financial Times“ за 2021. годину је Град Зворник наведен као један од Топ 7 микро европских градова будућности 2022/23. на основу стратегије за привлачење инвестиција.

Како би додатно подстакао раст и развој постојећих и отварање нових пословних субјеката, те покретање производних дјелатности и улагање домаћих и страних инвеститора, Град Зворник је основао Пословну зону „Јадар“ и формирао инвестициону локацију „Инжењеринг“ за све садашње и будуће инвеститоре.

Овдје можете пронаћи Водич за инвеститоре и базе „brownfield“   и „greenfield“ инвестиционих локација.

Услугу водоснабдијевања, канализације и управљања комуналним отпадом пружа АД  „Водовод и комуналије“ Зворник.

Град Зворник је у сарадњи сарадњи са општинама Калесија, Сапна, Шековићи, Осмаци, Братунац, Сребреница, Власеница и Милићи основао ЈП АД „Регионална депонија“ Зворник. Изграђена је санитарна депоније са тијелом површине 4,8ha, капацитета 40.000t/g и пројектованим периодом рада од 20 година.

Производњу и испоруку топлотне енергије на подручју града Зворник обавља АД „Зворник стан“ Зворник. Ово предузеће има три реонске котларнице које користе природни гас као енергент. Њиме се снабдијева преко мјерно-регулационе станице „Зворник“ која је дио транспортног система природног гаса у Републици Српској и повезана је са гасном мрежом Републике Србије.

Наиме, Република Српска нема властитих извора природног гаса па се исти увози из Русије правцем Берегово – Хоргош – Зворник и дистрибуира даље магистралним гасоводом РГ-05-08. На подручју града Зворника су инсталисани гасоводи „Шепак-Каракај“ са базном станицом „Шепак“ и прихватном чистачком станицом „Каракај“ и „Каракај-Ентитетска граница“ са базном станицом „Шековићи“ и прихватном чистачком станицом „Каракај“, гасовод високог притиска „Каракај-Зворник“ са базном станицом „Каракај“ те мјерно-регулационе станице „Бирач“ и „Зворник“. Укупна дужина овако развијене гасоводне мреже 40.864,94m. Од тога је 6.956,82m под притиском од 500 mbar, 5.402,81m под притиском од 200mbar и 28.505,31m под притиском од 3bar.

Најављено је формирање заједничког предузећа „Гас-Рес“ и руског „Газпром“-а чији ће погони за производњу гасних когенерација и „утјешњеног“ гаса бити инсталисани у Зворнику.

Град Зворник посједује развијену просторно планску документацију. Од стратешких просторно планских докумената постоје „Просторни план оштине Зворник“ који се односи на цјело подручје града Зворника и важи до 2032. године и „Урбанистички  план Зворник 2020“ који покрива шире урбано подручје градског језгра.

Од спроведбене просторно планске  документације усвојени су „Регулациони план ужег урбаног подручја града Зворник“, „План парцелације насеља Улице, Зворник“ и „План парцелације насеља Економија, Зворник“.